* 15. јун 1925 † 01. мај 2003 |
(9. век)
Да на брегу седим и одозго гледим,
Више жеље немам:
Пуст ми дом, а ја се - на пут кратак спремам.
Свеж је поветарац, бело стадо дрема,
Лепе боје лета
Сву природу красе; за ме лека нема.
Отежале ноге, не могу да макнем,
Руке ослабише;
Кукавица кука, да не може више.
Кукавица гласно у цик зоре кука;
Да гладујем немо,
Да не пружам руку, мања ми је брука.
У Абер Куагу кукавица кука
На гранама цветним;
Нек' и даље кука својим гласом сетним.
У Абер Куагу кукавица кука;
Где је бехар-грање;
Тешко болесноме што слуша кукање.
У Абер Куагу кукавица кука:
Чемерна ми душа;
Никад више неће уво да је слуша!
Из бршљана чујем како мени кука;
Сав сам у ритама;
Чежња за мојима моје срце слама.
Глас птичице стиже с олисталих грана
Храста обасјана.
Присећам се својих љубљених драгана.
Нарикачо стална, луталице тужна,
Кријеш жудњу благу;
Хитра као кобац кукаш у Куагу.
Глас Српски, Бања Лука 2002. |
Нема коментара:
Постави коментар