 |
У сред гладијаторске арене
позивати људе на љубав је
забава кроз сузе за оне који мисле.
Колико ти је дуга несаница
да видим колико си широк?
Код пропадања у ништа
важно је раширити руке.
И код љубави исто.
Наставићемо, запамти где смо пали.
Романтика је прећутала
да је у плачу више слина проливено,
него суза.
Питање је лако,
али је мени тежак одговор.
Погодило ме на данашњи дан...
Наташа Андрић
 |
Нема коментара:
Постави коментар