субота, 07. март 2015.

Станимир Трифуновић: Самоћа, четврта


У априлу:
Музика задоцнелих акварела
Влажна хотелска соба
И мирис сакривене плесни…
Празне боце алзашког вина
Оргуље Бахових фуга
Фотографије минулих доба…
Погрешни Преверови стихови
Капут из студентских дана
И немилосрдна чежња…
Паучина на промаји
Време без алибија
И цев под језиком

Станимир Трифуновић
/Из ауторске збирке поезије „Самоће“/


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

3 коментара:

ФРАГМЕНТИ је рекао...

Ви учините за мене више него што сам то радим.
Поздрављам Вас најсрдачније!

Миррослав Б Душанић је рекао...

Ако човјек запоставља сам себе треба га опоменути (хахаха...). Ћутање и самоћа говоре много, зато их треба увијек обзнанити.
Поздрав!

Negoslava је рекао...

Naš divni S. Divno, dragi Dušane.