 |
Музика задоцнелих акварела
Влажна хотелска соба
И мирис сакривене плесни…
Празне боце алзашког вина
Оргуље Бахових фуга
Фотографије минулих доба…
Погрешни Преверови стихови
Капут из студентских дана
И немилосрдна чежња…
Паучина на промаји
Време без алибија
И цев под језиком
Станимир Трифуновић
/Из ауторске збирке поезије „Самоће“/
 |
3 коментара:
Ви учините за мене више него што сам то радим.
Поздрављам Вас најсрдачније!
Ако човјек запоставља сам себе треба га опоменути (хахаха...). Ћутање и самоћа говоре много, зато их треба увијек обзнанити.
Поздрав!
Naš divni S. Divno, dragi Dušane.
Постави коментар