 |
твој поглед попут
валова буре
што се сламају у винској чаши
ту негде
ногама трљаш
ципелом глачан камен
чекаш неухваћене снове
шта би било у моменту пређашњем
али факат време
чини да сене нестану
из ормара судбине
у коме сви имамо места
живели драга
и не окрећи се
Милан Грбић
 |
Нема коментара:
Постави коментар