Мирослав Б. Душанић: Сумње

Сумње

Људи су постали сумњичави
А ја искрено вјерујем у Њега
И нису ми потребна никаква чуда
Иконе које плачу
Лик свеца на деблу храста

И не плашим се ја Њега
Иако тешко дишем
Кад ме искушава са препрекама
Које ми на путу поставља

Али кад ми је најтеже нема никога
Неки су сасвим далеко
Други опет заузети својим бригама
Само је Он увијек ту и спреман
Да ми у невољи прискочи

И да ме очински утјеши

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић