 |
 |
Упорно вечерима бесови су тесни
Осветљени изнутра ко четинари
Упорне безочне речи и неумесни
Месечеви знаци, упорни лешинари
Непостиђени врискови упорно кољу
Са звезданог стратишта олује
Упорно за жртве и крагује
Словенски мољу.
Ал шта су молитве док мозгови реже
Без фењера Диоген предвиђа
Усамљеност док се бескрај растеже
Отворен бол још нагну
О шта рећи после хиљаду лета
Које поживех у залеђености минуте
Избачен најзад без ветра и бурета
На неочекивана острва плуте.
12, фебруар 1961. Београд
Милан Ђокић
 |
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар