НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ - ВРАЊЕ 2013. |
„Имагинарни домашаји“
рецимо да ја и нисам пјесник
да само умишљам
како вране освајају небо
како га кљуновима цијепају
и развлаче као крпу
рецимо да сам огрезао у гријеху
да зјапи велика празнина
да сам изгубљен и тражим излаз
и самотњачки патим
да немам храбрости
да узмем жилет и повучем рез
рецимо да сам залутао
случајно се нашао у том страном
и поетизованом простору
(не и пронашао) те никако да се
смирим и смјестим
између „критичког дискурса
и поетског писма“…
Мирослав Б. Душанић
1 коментар:
Срећна сам због ВРАЊАНКЕ.
Постави коментар