ЛЕТОПИС СРПСКЕ ДУХОВНЕ АКАДЕМИЈЕ — ТРИ ПЈЕСНИКА

ПАРАЋИН 2015.

МОЛИТВА ГОСПОДУ

Владико добри, Надо, Творче,
помози, окрепи, осветли тмушу,
под хитон прими, Слатки Оче,
и моју од греха болесну душу.

Свемудри Царе, слабости ми схвати,
и због њих све тежа сагрешенија,
страх ми од Пресуде пресудом скрати,
награди ме казном, услиши прошенија.

Не презри моленије, макар и касно,
пројави Себе кроз мене, црва,
и дај да, слеп, видим Те јасно,
од хлеба Твог будем најмања мрва.

2.
Кичму ми исправи крстолики знамен,
бденијем сам дугим у помоћ Те звао,
на молитву стадог спасоносни камен,
и капију Царства сузом откључао.

Душегубна беху многа моја дела,
Поново ме, Царе, усини, опрости,
Ти си све у свему, васељена цела
И Видар и Судија свакој мојој злости.

Да не браздам дно, тонем у кал,
земљани сасуд празан да бивам,
већ табор врлина, пенушави вал,
док именом Твојим ја душу омивам.

Милош Јанковић

СТАЗЕ У ВАЗДУХУ 

У ОВОЈ пећини
Вековима је живео
Испоснички с мислима о Небу
У мисао се вазнео
Над овом стеном сада бди
Али само просветљени
У часу судњем
Може свеца да види
Ваше очи мотре пећину
У стени високо без приступа
Још не виде
Да пећина је ова светиња
Око изобиља
Све што души треба
Овде је на домак неба
И не видите још ове
У ваздуху чудесне стазе
Само чудећи мотрите
А још не знате
Да и ове литице
Његово су лице
Видиш како се у песми о томе
Светлост злати
И свој живот како те ка њој призива
Сада знаш да ће Истину спознати
Онај ко се с овог пута не врати
На тој стази у ваздуху
Док води те рука невидљива
Слушаш у мраку
Како и у теби свањива

Мирослав Тодоровић

ПОВРАТАК

Добар дан Светлости Дошао сам кући
Не умем да кажем где сам досад био
Ни чији сам живот духом испунио
Могу од среће овог трена пући

Господе Благи Над Светима Свети
Опрости ми грехе и друге лудости
Хоћу и даље да останем дете
Или ме не шаљи без Твоје мудрости

Доле је најгоре: све је посрнуло
Још биљка и звер имају милости
Путем према паклу стадо нагрнуло
А пакао им срастао уз кичмене кости

Твоју Реч поштују птица и цвет само
И деца док су анђеоске душе
Доле се отровним осмехом гледамо
Док нас године и болести суше

Добар дан Светлости – стигох најзад кући
Био сам ти близу а тако далеко
Мука и јаука толико сам стекао
Да ми је доста за триста живота

Мирослав Димитријевић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић