 |
Једино ће мој живот доиста умрети за мене,
једном.
Једино трава зна укус земље.
Једино крв моја чезне, доиста,
за мојим срцем, док га напуштам.
Ваздух је висок,
ти си висока,
висока је туга моја.
Долази време да умиру коњи.
Долази време да остаре машине.
Долази време кад пада хладна киша
и све жене имају твоју главу
и носе твоје хаљине.
Долази и нека велика бела птица
да снесе месец на небо.
Никита Станеску
/Пријевод са румунског: Адам Пуслојић/
 |
Нема коментара:
Постави коментар