 |
и отац је волио миришљавe сапунe
вијенце љековитих трава
окачене на греде испод стрехе
мирис липе и с медом послужене
укус старе ракије од клеке
шетао је кроз ливаде с дјетелином
и воћњаке
уз зуј пчела и пастирске свирале
лежао сморен у хладу лозе винове
снио чаробне свјетове
рајске разнобојне и далеке
преко ријека преко брда преко мора
у простору изнад облака
и уз цвркут птица будио се опчињен
и срећан што је у своме дворишту
што чује женин глас пријекоран
који га с прозора на кафу призива
и загрлио
заљубљеним погледом младића
тај сеоски пејзаж с перуником
с милодухом с њеним милим ликом
и покорно
као мало дијете крочио на кућни праг
Мирослав Б. Душанић
 |
4 коментара:
Сам Господ је уређивао ову рајску слику.
А ја се преиспитујем да ли овакве слике (сасвим личне), уопште да пуштам у оптицај...
Које је то дрво сасвим лично, цвет, облак, река, брдо… … небески шар, земаљски шар? Шта је то што је Господ стварао сасвим лично?
Пејзаж са њеним ликом је сам Господ уређивао, заиста. Пред овом сликом вечно може да се стоји, у њој вечно да се буде, из ње вечно да се рађа, с њом вечно да се воли. Ех, да овај свет није кренуо само куда је кренуо…
Ово је најопштија слика животне снаге, пуноће, радости, трајања; вечности, светлости.
Мудро браните став. Скидам капу...
Постави коментар