 |
| ISBN: 978-86-515-0361-3 |
СВЕТЛОСТ ДАВНИХ ДАНА
Песничко казивање доводи ствари у присутност која је казивање само. Оно кроз тумачеће разумевње даје свет такав какав се он у својој присутности нама даје. Песништво је онтологија у најизворнијем смислу речи: говор о бити битка бића. Стога оно увек има посла са нескривеношћу. У њему срећемо давне дане света који се показују као један једини дан. Сâм песник је чувар тих дана. Његово Својствено је да прибира те дане који јесу и његови властити. Песникова приватна историја огледа се у светској, као и обратно. Светлост која пада по протеклом иста је светлост која обасјава присутност и чистину.
Песничко казивање доводи ствари у присутност која је казивање само. Оно кроз тумачеће разумевње даје свет такав какав се он у својој присутности нама даје. Песништво је онтологија у најизворнијем смислу речи: говор о бити битка бића. Стога оно увек има посла са нескривеношћу. У њему срећемо давне дане света који се показују као један једини дан. Сâм песник је чувар тих дана. Његово Својствено је да прибира те дане који јесу и његови властити. Песникова приватна историја огледа се у светској, као и обратно. Светлост која пада по протеклом иста је светлост која обасјава присутност и чистину.
 |
НАГНУТИ СЕ над почетак.
Нагнути се, припити се.
Ту нема Бога.
Само се раме уз раме
пресеца дах
најнепознатијег,
најближег благослова
и ломи
споља и изнутра
лаки смртоносни
почетак.
(1991)
Бошко Томашевић
Нагнути се, припити се.
Ту нема Бога.
Само се раме уз раме
пресеца дах
најнепознатијег,
најближег благослова
и ломи
споља и изнутра
лаки смртоносни
почетак.
(1991)
Бошко Томашевић
 |
Фотографије: Мирослав Б. Мишовић
Нема коментара:
Постави коментар