 |
ДОК читам стихове древног песника
У априлско рано јутро пој тичији унаоколо
Као из времена овог песника
После толико година открива у трену смисао
Поезије живота и неумитног протока времена
Излишна су питања зашто како због чега
Листић што трепери
Семенка што у земљи се буди
И век твој разасјава
Јасан су одговор који спознајем
У пролећном мирису земље у испарењима историје
Која потвржује и поезија древног песника
Пише о читачу својих стихова после толико векова
Који у завичају удише његову поезију
И преображава при том у древног песника
Не зна више никад неће сазнати
Да ли то Он чита стихове
Ил можда тај древни песник седи у хладу смреке
Гледа у зазелењавање брда светлост видика
Слуша хујање ветра као музику времена
У тами што гусне мед завичајним брдима
Тавног видела стихови само њему светле
Трешњевица, 1.05.2004.
Мирослав Тодоровић
/Преузето из БДЕЊЕ, Часопис за књижевност, уметност и културну баштину, Сврљиг; број 7, година III; децембар 2004./
 |
Фотографије: Приватна збирка Мирослава Тодоровића
Нема коментара:
Постави коментар