 |
Гласна је за своје године Млава
То прво изрече
Осмехујући се мати Марта
Најмлађа монахиња горњачка
Седећи у кухињи
Међу кошницама и дудињама
Чекајући телефонски позив с неба
Молитва свеће и цвеће
Од књига је одвојише
Ал' читала је ето
Извињавајући се притом
Што на бели лук мирише данас
С потписом овог намерника
С једног листа
Већ је томе три десетљећа
Где ја тамо чак у Америци
За своју ногу тражећи
Ципелу број четрдесет осам
У црначкој улици главној
Тумарао свуд
Узалуд
Мома Димић
 |
Нема коментара:
Постави коментар