Орестије Крстић: Молитва шуме

* 08. октобар 1894  † 25. јун 1966

МОЛИТВА ШУМЕ*

Ја сам топлота огњишта твога
у хладним зимским ноћима,
хлад сам пријатни по летњем сунцу
убогим људским моћима.

Слеме сам куће свакоме — довек,
постеља — сунце кад зађе,
и тврдо дрво од кога човек
точкове прави и лађе.

Ја сам држаља мотике твоје,
дрво колевке детиње,
ја сам знамење вечито твоје,
смрти ти чувам светиње.

Ја хлебом храним доброту твоју,
докле ће туга тиштити?
Човече почуј молитву моју
НЕМОЈ МЕ ВИШЕ НИШТИТИ!

Орестије Крстић

◊ஜ════════☺ஜ۩۞¬۩ஜ☺═════════ஜ◊

* Ово је оригинални текст, објављен је на насловној страни "Шумарског гласника" број 1 из 1937. године. Занимљиво је (али и недопустиво) да су у оптицају различите - прекрајане верзије ове пјесме. Неке су додуше са напоменом да је оригинал ауторско дјело госп. О. Крстића, али се оригинал нигдје не наводи. Осим тога у оптицају су и погрешни наводи о објављивању, код неких је то "Шумски гласник", а у Фотомонографији ЛЕПЕ ШУМЕ СРБИЈЕ, која је штампана двојезично (српски и енглески) објављњна је "оскрнављена пјесма" а као извор наводи се "Шумадијски гласник". Да срамота буде већа побринуло се Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управа за шуме Републике Србије, која је финансирала ово дјело у издању Фото-савеза Србије; ISBN: 978-86-84963-19-4 - Панчево : Helicon Publishing, 2008. 

Фотографије: Мирослав Б. Душанић