Погледај —
по небу расуле се звијезде
коју желиш — прстом покажи,
скинућу жељом, скинућу срцем,
теби на јастук — само ми тражи.
Пожели —
у мразном јутру да трешња уцвјета,
да те њен мирис опојан буди,
пупољке њене још исте ноћи
расцвашће топлина мојих груди.
Потражи ме —
на другој половини јастука,
ал' само сјенка креветом твојим
ношена вјетром лако ће прећи,
јер мене нема — јер не постојим.
Јелена Глишић
Фотографије: Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар