Нади Петровић
И данас ми се тако плаче.
Гледам Коловођу и Играче,
играју по старом — добро
познатом такту.
А Трубачи не посустају —
трубе ли трубе.
Загледам Коло бучно, Коло
Српско, виловито.
И Игра ми све теже пада —
више смета.
Док Твоје ријечи одзвањају:
Све је игра
и игра је Све,
између почетка
и краја тамног вилајета...
Мирослав Б. Душанић
ISBN: 978-86-7072-067-1 |
Па док је још "вруће" да обзнанимо и ову, да не остане заборављена у "запећку":
Из угла мрклине
Понекад играчи,
чешће играчке,
као што сумрак постаје ноћ,
а дан је кад се из угла мрклине гледа,
а за то време талас шизофреничне игре
запљускује нам стопала,
стиже до бедара,
потапа недра,
и даље вира и извире,
и врти као небеска злослутна чигра,
и све је ко да ништа није у очима оних без вида,
а Песник који осећа избаци цевчицу речи и хвата ваздух,
и пуни мехове као риба, да не потоне и челом додирне дно,
да се одупре и ослушне долази ли нам однекуд спас ил’ лек
ил’ је унапред одређено ко је победник, а ко побеђени,
и где су раскућене речи само неважећи жетони за алаве крупијее
и зечице које се коте на све стране и ломе играчке и наше сећање.
Нада Петровић
Мирослав Б. Душанић |
2 коментара:
Malobrojni su razumeli Igračke i igračke... Jedan si od njih... I ... Hvala...
Iz ugla mrkline
Ponekad igrači,
češće igračke,
kao što sumrak postaje noć,
a dan je kad se iz ugla mrkline gleda,
a za to vreme talas šizofrenične igre
zapljuskuje nam stopala,
stiže do bedara,
potapa nedra,
i dalje vira i izvire,
i vrti kao nebeska zloslutna čigra,
i sve je ko da ništa nije u očima onih bez vida,
a Pesnik koji oseća izbaci cevčicu reči i hvata vazduh,
i puni mehove kao riba, da ne potone i čelom dodirne dno,
da se odupre i oslušne dolazi li nam odnekud spas il’ lek
il’ je unapred određeno ko je pobednik, a ko pobeđeni,
i gde su raskućene reči samo nevažeći žetoni za alave krupijee
i zečice koje se kote na sve strane i lome igračke i naše sećanje.
И обрадоваћеш ме љедећи пут са ЋИРИЛИЦОМ... (Знам да је латиницом брже, али није љепше...)
ПОЗДРАВ!
Постави коментар