* 29. септембар 1864 † 31. децембар 1936 |
Оче, повећај врата
јер не могу да прођем.
За децу си их начинио
а ја сам, нажалост, порастао.
Ако ми врата не повећаш
из милости смањи ме,
у оно доба врати ме
у коме живети, сањати је.
А ово из Пакла шта је?
— рећи ћеш ми.
То је вечности наличје,
и ништа више.
Оно што почива у забораву
Господа
плашљиви је пакао
Љубави.
Мигел де Унамуно
/ГРАДИНА, Часопис за књижевност, уметност и културу, нова серија број 28; Ниш, 2009./
Нема коментара:
Постави коментар