 |
Успомене су мучне
знају то и они који се њима заваравају
али ћуте
док оцртавају сокаке
и покушавају да удахну земљу и њен мирис
састављајући крхотине поломљеног крчага
тражећи ријечи и звуке старе пјесме
можда мајчине успаванке или чобанске
из комшилука
И круже
као лептири у ливади
губећи се неодлучни и узнемирени
у шаренилу боја
Колико туге и страсти
кошмара и необузданих сјенки
Колико протутњалих возова
безимених станица и покиданих шина
на том тешком путовању
А пси су лајали оштро и грубо
показујући зубе…
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар