 |
| * 21. јул 1899 † 26. април 1932 |
Мој длан не дотаче срећу од твог длана,
Усне се не смеју од нашега „збогом“,
И то растојање расте сваког дана
Без гласа кô шкољка затворена добро.
Траг љубави траје, мада гладне, саме.
Крило голубице око мог се срца
Нежно свија сваког дана. Плави камен
Прстена састанка све сјајније зрца.
My hands have not touched pleasure since your hands, --
No, -- nor my lips freed laughter since 'farewell',
And with the day, distance again expands
Voiceless between us, as an uncoiled shell.
Yet, love endures, though starving and alone.
A dove's wings clung about my heart each night
With surging gentleness, and the blue stone
Set in the tryst-ring has but worn more bright.
Домаћин каже да је све под конац
Светли сјај ватре, из лонца се диже
Мирис јестива врућ и изазован,
Ал‘ по прозорским стаклима ноћ лиже.
Гомила дрва... Дај руке. Другари!
Не. Није то страх, али приђи ближе...
Однекуд чујем позив... светло зари,
А по прозорским стаклима ноћ лиже.
The host, he says that all is well
And the fire-wood glow is bright;
The food has a warm and tempting smell,-
But on the window licks the night.
Pile on the logs... Give me your hands,
Friends! No,- it is not fright...
But hold me... somewhere I heard demands...
And on the window licks the night.
 |
| A Cleveland Statue of Hart Crane |
Пријеводи/препјеви са енглеског — Никола Живановић, су преузети из МОСТОВИ, Часопис за преводну књижевност, број 159-160; Београд, 2014.
Нема коментара:
Постави коментар