 |
Два жира у два уха
два тамна стакла на два ока
и плаво туткало наливено у грло.
Што чујем пречујем
што видим превидим
што мислим не говорим,
сведоци одавно нису на високој цени.
Што сам знао
знао и заборавио,
ујутру процвало,
увече увело.
А било би мало неприлично
да стар гавран грло калајише
и на новом пазару
вранама продаје утеху и наду.
Пун рана и празних тропара
са виновим печатом на уснама
дремам у хладу.
И гледам
како обад тера коње
у лудом трку
да поломе ноге.
Гојко Ђого
 |
Нема коментара:
Постави коментар