 |
 |
Узети у руку стручак босиљка
Камен бјелутак грумен тамјана
Што у себи светост сагледава
Сасјећи мреже тмасте мрклине
И уклонити путеве безизлаза
Отргнути од умирања све слике
Ливаде и раштркане кућерке
Црквене звонике
И оживјети сјећања на људе
Гурнуте у амбис заборава
С цвјетовима јабука и брескви
Загрлити сва чежњива лица
Стопљена с прозорским окнима
У априлском сунцу пријеподне
И заиграти коло завичајно
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар