Љубиша Мишић

* 1948   † 1997

јер само још овде могу да видим 
пчелу и лептира на једном цвету 
из пене брзака неки тајни дим 
и у њему све друмове на свету

/Љубиша Мишић: Господине побегао сам мало од људи/

молиће се за ме моје речи 
а нигде ме неће бити 

као што ме одавно нема 
као што ме никад није било 

/Љубиша Мишић: Господине волеће ме једном моје речи/

у црвеној тишини кроз моје очи за јутра 
и богови мора да певају јер ћу их звати 
док слеп у ништавилу обасјавам смрт изнутра 
све што сам даље од песме мртви ће ме препознати 

/Љубиша Мишић: Анђео у изгнанству/