Радослав Вучковић: ТРИ ПЈЕСМЕ

БЕЗ НАСЛОВА*

Доћи ћу једне звездасте ноћи
у твој врт живота,
доћи ћу пун прејаке светлости дана
у твој врт,
доћи ћу неопеван.

Ипак ћу доћи да видим сутон
твог рођења.
Чекаћу изгревање твога јутра
у мени,
чекаћу свој тренутак тишине,
чекаћу све дотле док нестану брда
између наших усана.

Доћи ћу једне тихане ноћи
да ти покажем
крв од своје немоћи,
пустош свога јуче.

Доћи ћу једне звездасте ноћи
да те пробудим од снивања
и бићеш мој бели сутон.
О, доћи ћу једне звездасте ноћи
у твој врт живота
са песмом у грлу
са речима за наше вољење.

ஜ════════☺ஜ۩۞¬۩ஜ☺═════════ஜ

* Пјесма је из 1967. године — Објављена у јулском броју краљевачког Октобра (данас Повеља). Први пут се појављује у Радослав Вучковић ОДАБРАНЕ И ДРУГЕ ПЕСМЕ, Библиотека Бдење, коло IV, књига IV; Културни центар Сврљиг - Сврљиг, 2012

ЈАВ

Очекивали смо
гласове коњаника,
слушали
јав ждребица.

Око глава
змија се увијала.

Да се смејемо
смо хтели:
спречи нас разум.

Да убијемо
смо хтели:
спречи нас лудост.

НЕДОУМЉЕ

Подиже се нит свести.
Вулкан под челом,
распириван песмом,
гасне.
На додиру
свесног и несвесног,
дамар трне.
Изговарам: живот
и, гле,
живимо.

Радослав Вучковић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић