Пјесма од пријатеља В. Младеновића с пратећим писмом

Драги мој Миро,

Пре свега, поздрављам те и желим ти здравље, молим се Богу, читам те стално на блогу и пребирам твоје песме, најдирљивије избегличке песме у српској књижевности. Шта друго могу. Ћутим и пишем.

Драго ми је да је до тебе допро мој глас из Српске књижевне задруге, где ми је приређена изузетна част, промоција моје књиге У сагласју са Мокрањцем, у којој је и песма посвећена теби и твојој Појезни. Уједно, СКЗ је, скромно и симболично, обележила мој 60-ти рођендан и 40 година активног песниковања. Било је величанствено: пуно људи из света књижевности и културе, новинари...

ОДУШАК

Од како Душанић
пише ведрије
и мени је
сунце милије.

Обасјава песме,
речи ток,
пребирем их,
стих по стих.

Светли исток.
Ћутим и пишем.
Ка небу идем пешке.
мисли ми нису тешке.

Јер знам да храм
света је књига,
стихујем, молим се
да будућност буде без брига.

Власта Младеновић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Промоција књиге "У сагласју са Мокрањцем" у СКЗ-у, 17. марта 2016.