 |
20
Брине ме што се овакав кљакав,
никакав,
окрећем прошлости.
Вероватно је то по инерцији.
Моја је прошлост већа од будућности.
Мислим по габариту.
Кабаста.
И незграпна.
Тешко је и носим.
Све теже.
Онолика прошлост,
а нема човек за шта да се ухвати.
И она се понаша по теорији релативности.
Њена маса одређује њену
моћ гравитације.
У стању је да смота цео живот
и да последњим возом оде
без мене у будућност.
Ето шта ме брине.
Опет ме хвата паника.
А када је женско поред мене
Осоколим се.
Стојан Богдановић
 |
Фотографије Бајројта (Bayreuth): Мирослав Б. Душанић
3 коментара:
Габаритна прошлост, габаритан човек, габаритна песма. И осмех на крају.
Каква математика!
И поздрав: Габариту, Душанића Песничком кругу, Миру.
Веселинка Стојковић
Ненадмашиви сте у Вашој доброти/људскости...
Постави коментар