 |
| * 21. јуна 1954. † 18. фебруара 2009. |
док још имаш свести
ово мало даха у грудима
заустави црне пастуве
сунце им је на језику
пена на сапима
не тражи више
одговори нису у копитама
нису у асфалту
заустави све своје кораке
са раскршћа
на промаји путева
невеште кораке
кораке без призвука и поуке
хоризонти (да питаш)
зар постоје (?!)
између цвокота
читав један живот да умеш
нису ти потребни паметни разлози
непремостиве су неке обале
неке празнине између минута
читав један живот да можеш да
умеш
да изрониш из живог блата
као разголићени смисао стварања
као подругљива као смешна смеша
природе
да изрониш из живе ране
из пожара
да букнеш
у висине
тако искрено
као жива искра живота
јутра блистава
душа умивена
читав један живот да носиш има да
носиш
каскаде да пређеш преко олизаних
усана
да красте зарасту
да прећутиш сва чуда
све фатаморгане да прећутиш
и слатка и опојна пристаништа
обмане
равнодушан за препознавања
за додирнута сазнања
равнодушан према дешифрованом
коду
према схваћеном смислу
и утврђеном распореду
„за сва времена“
читав један живот да носиш
Јовица Ђорђевић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар