 |
Нисам ја њега,
завичај је напустио мене,
пустио низ воду,
низ Дунав.
Све сам даљи,
мој Шаркамене,
једва се сећам,
бледе су успомене,
магла пала на очи.
О свему сведочи
свака бора
на мом лицу.
Далека су мора,
пливам, снивам
Ануов брег,
на ком седи Утнапиштим,
као вечност
дуг је збег.
Власта Младеновић
 |
Нема коментара:
Постави коментар