Aко те подведем да видиш како
изгледа иза сцене, ти више нећеш
пожелети да гледаш представу!
Бора Станковић
Заокупљен бригом о здрављу
Путујем самотнички и неуморно
Као проповједник кроз пустињу
У потрази за првобитним језиком
Судбина је то моја — Карцином
Моје проклетство
Поетски невино иза завјесе
Мијешају се моји планови
Гомилају силе мрака и уништења
Мрсе конци у рукама богова
Као некада Одисејево прогонство
А ја као и он — Наг и обиљежен
Сновима и покретним сликама
Скривам се у сјенкама у амбису
И плачем у мукама — Кришом да
Нико не види и да нико не чује
Вапај и бат корака утиснут у душу
Мирослав Б. Душанић
Фотографије: Мирослав Б. Душанић
9 коментара:
Богови нам дају или превише или премало. Никад колико треба!
Управо тако. Тешко је са боговима...
Кад се нађу два генија…
Бола само да није толиког…
Болест и болови су та непредвидивост и неумјереност богова...
Како их умилостивити?...
Можда још и пронађемо рецепт...
Нека се отворе путеви...
Драги добри Миро,
Бог је све, све може Бог, веруј...
Постави коментар