 |
Сигурно је залутала
једног поподнева та
велика, непозната птица
у наше мало двориште
препуно ижђикале зелене траве.
У априлски сумрак који
памти дуге зимске сутоне
и хладноћу која долази одасвуд
а највише од загубљеног срца
замало да се сурва
Лепота и снага њене појаве
задивила нас је и затекла
И све на трен постаје
Тренутак озарења и наде.
Гордана Ђилас
 |
Нема коментара:
Постави коментар