 |
И умирем свако вече
Док дува повјетарац
Изађем из тијела
Станем на гребен
И будем феникс
Који се стропоштава
У космичку јаму
Да би сачекао зору
И поново васкрснуо
И сваког јутра исти ритуали
Дрхтавим рукама бришем
С лица трагове болести
Пеглам боре и подочњаке
И обнављам се за нови дан
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар