 |
Ми нисмо телесно тако чврсти
као Ескими.
Ми нисмо тако лепо обојени
као Африканци.
Ми немамо такав светски језик
као Енглези.
Ми нисмо тако богати нафтом
као Кувајћани.
Ми немамо велике планине
као Аустријанци...
Али ипак имамо плодно парче
земље
и у њој своје корене.
Ту је наш дом,
ту је наш штит и наш кров,
ту нам расте хлеб,
ту је дедин гроб.
Ту је наш древни језик
и на њему наши спевови,
наше радоснице и керлуше*.
Ту су наши преци,
који на нас мотре...
Ми смо тако малена фамилија,
ни за један рат
нисмо били повод
- вековима!
А да ли смо ми сасвим без греха...?
Кад нам нестају воде –
из нашег извора!
Бено Будар
/Препјев са лужичкосрпског: Мићо Цвијетић/
___________________________________________________
* Керлуше су лужичкосрпске црквене пјесме
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар