Најбоље су оне песме које нису написане
М. Црњански
ДАНИМА вековима размишљам
О песми коју још нико није написао
Веле да је Тагоре на самртном часу
Молио Господа да га још остави у животу
Да напише песму коју је желео
6000 песама били су покушаји да се
Напише само једна песма
Песма унутрашњег збивања
Од прве песме коју ономад
На пећинском зиду угарком нацрта песник
Да поручи да је све
Што ће бити већ било
Реч је о песми коју још нико није написао
Савршеној као јутарња светлост што
Таму ноћну универзално бистри
У слику дневну коју онај пећински песник
Оком стихова у
Цртеж вечности претвори
Верни мој читаоче
ако л
Чујеш само светлости дашак
Из стихова које у себи налазиш
Поезија је нашла свој дом
И живот што кроз векове
Љеска се у огледалу том
ТВОМ И МОМ
СЛУШАМ своје стихове
Мотрим како оцртавају
Свелик што је у свему
Али се само песми јавља
Оној што
Мисао је о Њему
Унаоколо сенке светле
Језиком земаљских списа
Небо разведрава
Потоњи опис древног обриса
Потоње се у првом чује
Кроз речи што ко-смо-С значе
О томе божја визура
У епском пејзажу ове књиге
СВЕ тачке
Нема коментара:
Постави коментар