На обали ме, ево, опет,
О, море, море силно.
Овај бар тренутак,
Кад чекамо заједно
Сунце
Ти, обала и ја.
Учини вечним.
Подари ми песму
И за последњи дах.
Небо је осуто облацима
И последњим трзајима
Сунчевих зрака.
Аутобус клизи између
Стрњика и маслињака.
Остаје море за нама.
Живот је дан који
Одлази, ноћ која пада.
А зора — има ли зоре.
Уморан —
Починак тражи,
Све већи и већи.
И тако —
До вечног.
Нема коментара:
Постави коментар