 |
| Биста на гробу Борисава Станковића |
ПОРЕКЛО ПИСЦА
Родови у планинском селу Коћури, у Пчињи, Дининци, Крстинци и Баба-Јанинци крвни су сродници. Добегли су Коћурску планину крајем 18. века из Лучана код Бујановца, на самом улазу у Кончуљску клисуру. Илија, дед Борисава Станковића по оцу, потиче из рода Крстинци, који знају да су одувек Срби.
Лучане је било старо српско село и имало је цркву Свети Никола. Антропогеограф Ј. Трифуноски је записао: „Код становника у Ослару забележио сам да је раније Лучане било градско насеље и да су на његов панађур долазили становници и трговци из Врања, са Косова и других страна...“.
Кад је Станковићев деда могао да се досели из Коћуре? Стојан, Илијин и Златин син, родио се око 1846. године. Због тога је највероватније да је Илија дошао у Врање од 1840. до 1845. године. Илијин деда називао се Станко. Станковићева баба по оцу Злата била је из угледне градске породице, али је зашла у године, па се удала за сиромашног самца из Пчиње. Он је, међутим, био добар занатлија (опанчар) и продавао обућу околним селима и на саборима. „И једне ноћи по киши када прелазио преко неке реке, наишла бујица и онда и њега, и коња и бисаге са парама утопила и одвукла са собом. А није се знало где, која река, на коме месту, да би му се свећа запалила, крст подигао" (из приче „Тетка Злата“).
И пишчева баба по мајци била је из старе градске породице. Станковић је рано остао без родитеља: отац Стојан је умро 1881, а мајка Васка 1883. године.
Момчило Златановић
/Преузето из "Књижевни додатак" ВРАЊСКЕ/
Нема коментара:
Постави коментар