 |
Шуме су гореле
а они су
на вратовима уплитали руке
као букете ружа
Људи су бежали у склоништа
он је говорио да жена има косу
у коју се може сакрити
Покривени једним застором
шаптали су речи бестидне
литаније заљубљених
Када је било веома зло
скакали су у очи опасности
и затварали очи чврсто
Тако чврсто да нису осетили ватру
која је долазила до трепавица
До краја су били храбри
До краја су били верни
До краја слични
Као две капље
Заостале на крају лица
Збигњев Херберт
 |
Нема коментара:
Постави коментар