Генадиј Ајги: Наклон — певању (фрагменти)

Наклон — певању (фрагменти)

I 
Хајде да станемо у ред 
као сређена ограда, 
испрсивши се, као месец 
у време уштапа.

IV  
Баш у сијању мраза 
певам ти — као пријатељу 
и од мог гласа већ се хвата иње 
по крзну оковратника. 

V  
И кроз звезду 
назире се пут 
којим ћу отићи 
да се не бих вратио. 

IX 
И, на крају, 
клекнуо сам насред поља, 
не зато што ми је уморна, 
већ зато што ми је горела, душа.

XII  
Изненада се будим, 
као да сам чуо — тебе! 
Сунце се помаља, 
около јаблани светлећи висе. 

XIII 
Браћа већ улазе у село 
са Песмом у част Повратка, 
ветар шуми у брдима, 
терајући у игру јелене.

XVI 
Тужно је — време је кишовито, 
похабала се моја стара одећа 
и ватрено срце се истрошило, 
душа моја непрекидно јадикује. 

XXI 
И, изненада — мир, као да сам 
једини на свету, 
и вејавица у дворишту, вејавица у башти, 
вејавица у пољима. 

XXII
И дан се утишао као да је умрло 
нешта важно у њему, 
и лисица спава у подножју брда 
покривена својим црвеним репом. 

XXV 
Гледам воду — мирна је, 
тиха је моја мисао: 
може се доживети још понешто доброг, 
али може бити добра и смрт. 

XXVIII 
Поново — жетва, и певачи и птице, 
замислили су се и заћутали, 
неко — на тренутак, 
а неко — можда — и заувек. 

Генадиј Ајги

Заувек

Заувек –
Важи за овај свет.
На другом је неизвесност.

Веселинка Стојковић 
(Минијатуре)