Фернандо Песоа: КЊИГА НЕМИРА (фрагмент)

КОНЗОР, Загреб (1998)

КЊИГА НЕМИРА (фрагмент)

Слобода је могућност одвајања. Слободан си ако се можеш удаљити од људи, а да те на трагање за њима не присиљава потреба за новцем или за заједништвом, или пак љубав, слава, радозналост, а свето није могуће потхрањивати у тишини и осамљености. Ако не можеш живјети сам, родио си се да будеш роб. Можеш посједовати сву величину и духа и душе, тада си отмјен роб или паметан слуга: ниси слободан. Али то није твоја трагедија, јер трагедију што си се такав родио не носиш са собом, него јуноси Судбина у себи самој. Но јадан си ако те сам стисак живота присиљава да будеш роб. Јадан си ако си се родио слободан, способан да будеш сам себи довољан и да се одвојиш, а сиромаштво те присиљава на суживот. То је, онда, твоја трагедија коју са собом носиш. 

Родити се слободан највећа је човјекова врлина, која понизнога пустињака ствара већим од краљева, чак и од богова који су себи довољни због снаге, али не и због њезина одбацивања.

Смрт је ослобађање, јер у смрти никога не требамо. Јадан роб ослобађа се снаге својих задовољстава, боли, непрестано жељенога живота. Краљ се ослобађа својега владања што га није хтио напустити. Они који су раздавали љубав ослобађају се побједа које обожавају. Они који су побиједили ослобађају се побједа којима се њихов живот предао. 

Зато смрт узвисује, одијева у незнано раскошно рухо јадно бесмислено тијело. Ондје је ослобођено, премда то није жељело. Ондје нема робова, премда би плакали губећи ропство. Као што краљ, којему је највећа свечаност властито краљевско име, може као човјек бити смијешан, али је као краљ узвишен, тако и мртвац може бити безличан, али је узвишен, јер га је смрт ослободила. 

Уморно затварам прозорска крила, искључујем свијет и начас сам слободан. Сутра ћу поновно бити роб; међутим сада, сам, без потребе за иким, у страху једино да ме неки глас или присуће не прекине, посједујем своју малену слободу, своје величанствене тренутке. 

На столцу на који се наслањам заборављам живот што ме тишти. Не боли ме, осим у прошлој боли.

Фернандо Песоа
/Са португалског превела Татјана Тарбук/

Фотографије: Мирослав Б. Душанић