 |
| * 26. август 1902 † 21. мај 1990 |
У облацима белим изнад мог малог села,
изнад чатмара ниских и сиромашних њива,
већ вековима ћути врхунац Радочела —
тишину само мути поточић што се слива.
Бељи су од горског снега изнад мог села,
ал’ још бељи мрамор што се у стењу скрива;
залуд столећа тамних сенка на њима почива,
од свега бељи је мрамор планине Радочела.
Од тог мрамора бледог, лепшег но мрамор Караре,
дигли су преци моји све оне чесме старе
што украј ускога пута сусталог путника поје;
Од тог мрамора бледог, од мрава и пчеле тише
у древно доба они кулуком начинише
— Србине, почуј — Делфе и Партеноне твоје...
1935.
Божа Ковачевић
1 коментар:
"Од тог мрамора бледог, од мрава и пчеле тише
у древно доба они кулуком начинише
— Србине, почуј — Делфе и Партеноне твоје..."
Постави коментар