 |
Трећи те петли разбуде
седми изводе на висоравни шаркаменске
Будан си, а снујеш даље, и идеш
преко Виљара и Сувађа
кроз шуму храстова ходиш, преко Врела
Испод ногу ти земља седам, сто седам
векова стара, и моћна трава која све прераста
оне који су били, нас који јесмо
и оне што ће бити
Изнад тебе, у небесју, већ отвара
се седмо небо
Корачаш кроз поља, шуме, храстове, ливаде
кроз сан сеновити, шаркаменски и гледаш
четворе си очи отворио
расковник траву тражиш, траву
коју још нико видео није али постоји
из земље расте, да не ниче не би је ни ти снио
не би сањао сан шаркаменски
о травки расковник чим су петли
трећи најавили Светог
Илију
Расковник налазиш, береш, савијаш лист
од лиске трубу свијаш, па ужи круг
расковничког левка уху приносиш
шири — ка небесима осмим
отвореним
Па чим се изнад крајишког видокруга отворе
девета небеса — Освану Свети Илија
ево ти капке из неба, кану, у твоје ухо кроз
травну трубку, кроз траву расковник
зачујеш трубе небесне, све ти се јавља унапред
свака се травка отвора и шапће
ја лек сам твој
Разумеш облак и воду, камен и грумен, мрава
и бубу, разумеш босиок, јагње и пиле
свица, голуба, поимаш курјака, гугутку
браћу и сестре твоје
И нема те браве која се неће разбравити
за сваку кључаоницу кључ имаш
овде у Крајини, у шаркаменском сну
док Свети Илија одваја ноћ од дана, док
отварају се небеса
девета
Шаркамен, на Светог Илију, 2. августа 1992.
Јанко Вујиновић
/Преузето из ЗАПИСИ, ШАРКАМЕНСКИ, објављено у Mons Aureus, Часопис за књижевност, уметност и друштвена питања; Година X — 2012 — број 36; Народна библиотека Смедерево/
1 коментар:
Хвала Јанку и Душанићу за ову песму који видех и прочитах. Дирнула ме је, јер се сетих Стваралачких дана у Шаркамену.
Постави коментар