 |
Ако сте мислили да ћете овде
наћи неку логику,
саветујем
да се одмах манете ћоравог посла.
1
Кажу да је овако било.
Песник је у рукама држао живот,
Створио је Бога.
Живог Бога.
Када је мали порастао
Уграбио је тренутак,
А то је вечност,
Отео је творцу вечни живот
Како би се поред песника
Провукао у славу.
Због те ујдурме разапели су га.
Песника још увек распињу
Због те мале несмотрености.
4
Песник је створио Бога
из љубави.
Није знао шта ће
ни како ће с љубављу
и реши да створи њега.
Да може стално
да излива љубав
а да то не шкоди другима.
Песнику паде на памет,
а коме би другом,
да њега прогласи за творца свега лепог.
Као да је лепота његова приватна ствар.
Али лепота има свој век.
Иако се ни за њу не зна
када је створена.
Она се увек негде промакне,
кроз неку рупицу,
и када се нико не нада
она се насмеши.
Као да је она сам стих.
Лепота се ствара,
и песник као сваки
добар родитељ
који воли своју децу,
своје стихове,
пушта је да иде у свет.
12
Поезија не може без душе.
За то је потребан и крик.
Тако постаје човек.
Сваког човека је створио бол.
И крик.
Крик.
Тако је постала и мисао
коју сада зовемо песник.
32
Човек може променити мишљење,
и треба да га мења
кад год сазна нове чињенице
које му руше поставке.
Али не би требало да мења душу.
40
Када се расправљам са собом,
а дешава се,
у ствари, расправљам се са Богом,
само што он о томе нема појма,
а ја не успевам да га нађем
да му то кажем,
да му скрешем у брк.
Још се крије.
Најсигурније му је у песмама.
Као у густишу.
Као у шумама.
Ту ће дочекивати наше потомке
који ће му певати,
Боже мој,
Ту ће дочекати старост.
45
Људи који јуре кроз живот
не виде небо као ја
који га посматрам кроз прозор.
Зашто неки небу одузимају лепоту.
Чак тврде да је и Бог на небу.
Због чега загађују небо?
57
Све што је човек старији
све је ближи Богу.
Неко ће од њих двојице
платити главом.
60
Једног дана кажем себи,
Матори,
Не прди узалуд,
Не гурај стих у мртвачки сандук!
Пусти да њиме испирају уста
Против бактерија,
Против поганих речи.
Стихови су пастиле,
Они ублажавају задах поганих речи,
Али горчина остаје.
Стојан Богдановић
 |
| ISBN: 978-86-6399-042-5 |
Нема коментара:
Постави коментар