недеља, 14. август 2011.

A Dream within a Dream



A DREAM WITHIN A DREAM

Take this kiss upon the brow!
And, in parting from you now,
Thus much let me avow-
You are not wrong, who deem
That my days have been a dream;
Yet if hope has flown away
In a night, or in a day,
In a vision, or in none,
Is it therefore the less gone?
All that we see or seem
Is but a dream within a dream.

I stand amid the roar
Of a surf-tormented shore,
And I hold within my hand
Grains of the golden sand-
How few! yet how they creep
Through my fingers to the deep,
While I weep- while I weep!
O God! can I not grasp
Them with a tighter clasp?
O God! can I not save
One from the pitiless wave?
Is all that we see or seem
But a dream within a dream?


субота, 13. август 2011.

Љепота рађања једне пјесме

Љепота рађања једне пјесме

Пјесник је нешто одузео, нешто додао (а то пјесници често и радо чине), те ја имам могућност да Вам овдје представим пјесму „живовање“, у својој коначној верзији. Када сам у овом блогу објавио изворну (првобитну) верзију ове пјесме, објавио сам је без наслова, јер га није ни имала; она је била више у функцији коментара... Но, ја као да сам знао да наставак сигурно слиједи, оставио сам је с „тротачком“ отвореном... И које ли радости: Родила се пјесма! 


Мирослав Б. Душанић



живовање
(брату Стојану)

живе и
одлазе наше птице
у праживот
и не враћају се

куд покуда
ни од куда
куд велике радости
и велике жалости
скупа заједно

ораништа и првичишта
огњишта и кућишта
привузишта и музишта
пуста остају
у остругишта и шибљишта
зарастају

куд кукавица
да насељава земљицу ораницу
да једе погачу орачу
у марами повезачи
сиришта баца
поточишта и изворишта
пресушује
шумама туга
пландује

Савко Пећић Песа

Савко Пећић Песа: Брат Стојан

My Foolish Heart


Miroslav B. Dušanić: Heim(at)

Savko Pećić Pesa
Heim(at)
So  irrend durch
die Gassen, einsam, entseelt,
in fremder Stadt, schier vom Verstand
verlassen... Ich  weiß es! Ich weiß es! Es ist
mir
nicht gelungen,
zurück zu kehren. Der ewige strenge Richter,
mein Gott! Die Strafe habe ich verdient, wenn
ich das Unglück noch erleben sollte, auch Dich
zu verlieren.
Seitdem
ich aus dem Hause weg bin, nichts ist so
wonnevoll, und voll Lieb, und voll Vertrauen.
Und immer wieder unerträgliche Qual, und
Über-
schwemmungen
im Herz... Wenn die Sterne der Nacht,
lauschend herunter sehn, wünsche
ich, ich wär’ daheim
geblieben.

Miroslav B. Dušanić



''Сунце заблудама
улице, усамљена, беживотна,''
Одлазе наше птице
селице
и не враћају се
куд
тешке жалости
куд покуда
ни од куда
куд радости
и жалости
скупа заједно
ораништа и првичишта
пуста остају
у остругишта и шибљишта
зарастају
куд кукавица
да насељава земљицу ораницу
да једе погачу орачу...

Савко Пећић Песа

четвртак, 11. август 2011.

Неисплативост


НИКАДА!
Срби, раскомадани или читави, су већ годинама јевтина роба... А цијена истраге би била стварно прескупа за многе моћнике Западне Европе и Америке...

Мирослав Б. Душанић

Радош Бајић: "Страх ме да не забрљам..."


И на крају, шта да кажем,
ништа скривили нисмо, ништа туђе нисмо узели,
ни богати ни сиромашни, имамо само један живот..
И хтели бисмо да му се радујемо.
Нека нам нико не замери, да нам опрости нема шта.
То што још нисам рек`о остаде ми у грлу
А шта мислим – знамо само Бог и ја…
И тако…

Радош Бајић
(Радашин у серији "Село гори...")

понедељак, 8. август 2011.

Мирослав Б. Душанић: У зачараном кругу

© by Virginia Palomeque: Ruego
У зачараном кругу

и би тама
а ја не пронађох друго небо

Мирослав Б. Душанић

© by Virginia Palomeque: Los Amantes 4 
У кругу зачараном

И би чекање на сред нигдине
и би покушај да се добаци поглед
и би да се одбије звук
и би тама одасвуд. 

Проћи ће живот узалуд
ако не дочекамо да ноћна мора пред јавом 
спусти поглед, савије главу, ако се не постиди,
ако посустанемо и одустанемо
у ноћи у којој нам се чини
да је небо круг зачарани
коме се нит почетак нит крај види.

Нада Петровић

недеља, 7. август 2011.

Никола Александар МАРИЋ: КОСОВСКЕ ПОВЕЉЕ

ПОВЕЉА СВЕТОГ ЦАРА НИКОЛАЈА

У венчању царством
Знамењем дрвеним крстом
Дариван, даривам спас србске
Војске свотолазаревски род
Да настави се

И као мученик, царства ми
Улазим у октобар

ПОВЕЉА СВЕТОГ ХАРИТОНА

Остављам црну ризу
Сузу одбеглу у око
Камере, праслику
Сабијеног неба

Клонулом храму кубета
Главу обретену, позлаћену

ПОВЕЉА ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ

Сневам ти крила
Да голуб си слободни
И прегршт зрнастих стихова
У питомој бранковини
А око ти камено
У висини Грачанице, застало

Душу у плачу
Небеском збежишту

ПОВЕЉА МЕХМЕД ПАШЕ

Лако
Као што ме расрбише
Обнављам мост
Брата правоверца
Узиђујем место срца
Да куца

У тајном образу матере
Пећком жилишту предајем


ПОВЕЉА ВАСКА ПОПЕ

Дарим коса
Црнорисца међу птицама
С препуним тулом
Сагорљивих пера
Дирљиву слику
Дрво само сред векова

Глас његов задржавам
Да кад млад будем запевам


(Пјесме објављене у кљизи поезије "КОСОВСКИ ПРОЗБЕНИК" / Градац Рашка 2008.)

субота, 6. август 2011.

Братија и њихова демократија

МИ СВЕ СУКОБЕ РЕШАВАМО МИРНИМ ПУТЕМ.
ПРЕДАЈОМ.
(Александар Чотрић)


МиниСТАР Србије ШутаНовац У Америци
Радује Се Свом Препуном Трезору,
Док Срби На Косову, Издани И Стијешњени У Жици,
Ишчекују Мјеста У Тачијевом Логору.

Miroslav B. Dušanić: Grenzgänger


Grenzgänger

Ein lauter Schrei
gefesselt im fremden Lande
Der letzte Blick bestimmt die Distanz
von Hildesheim nach Belgrad
Kinder lachen
das letzte Leben heraus

Miroslav B. Dušanić

уторак, 2. август 2011.

Poesia Català: Raimon

Raimon
Diguem no

Ara que som junts,
diré el que tu i jo sabem
i que sovint oblidem.

Hem vist la por ser llei per a tots.
Hem vist la sang, que sols fa sang, ser llei per al món.

No, jo dic no, diguem no;
Nosaltres no som d’eixe món.

Hem vist la fam ser pa pels treballadors.
Hem vist que han fet callar a molts homes plens de raó.

No, jo dic no, diguem no;
Nosaltres no som d’eixe món.

Raimon



Рецимо не

Сад пошто смо заједно,
рећи ћу оно што ти и ја знамо
а често заборављамо.

Видели смо да је страх закон за све.
Видели смо да је крв, која прави још крви, светски закон.

Не, ја кажем не, рецимо не;
Ми нисмо с овог света.

Видели смо да је глад хлеб за раднике.
Видели смо да су ућуткани људи пуни разума.

Не, ја кажем не, рецимо не;
Ми нисмо с овог света.

Раимон
(Пријевод: Жорди Флориак (Jordi Floriach)
Трећи Трг бр. 23-24/2009; Copyright © Treći Trg)






für meine deutsche Literaturfreunde: Drei Gedichte von Raimon

Plurilingual Anthology of Catalan Poetry

Der Aufstand des Gewissens: JEAN ZIEGLER

Keine Gedichtbücher, aber Lesenswert sind sie im jedem Falle…


Hier seine, von Großkonzernen und Mächtigen unerwünschte, nicht-gehaltene Rede für die Öffnung der Salzburger Festspiele im Juli 2011: