понедељак, 28. децембар 2015.

Мирослав Б. Душанић: Изгубљене душе


Изгубљене душе

Шта су то пјеснички путеви и њихова ћуд
Да ли је то замршен Борхесов стих
Тумачење прошлости и замки историје
Поглед слуђених душа у плаветнило неба
Узнемирена крв у венама
Напорно пјешачење стазом горштака
Када од умора у грлу застану ријечи
Па онда нагло и незаустављиво потеку

Да ли је то самоћа сфинге у парку
Нијеме птице у кавезу
Њихов пад или слободан лет у будућност
Критички осврти на човјека
Оде које славе свјетлост и свијет
Или сасвим наивне божанске игре
Изнуђене инспирације у митовима
О Венери о Сизифу и камену
О фениксу из пепела и пламену с Истока
Побожна појања светогорских монаха
Удари гонга шум лишћа жубор потока
Танана влакна вилинске косице
Жутило цвијета маслачка на носу сањара

Живе ли у неком недокучивом предјелу
Утискујући бе/смислено мастило у бјелину
И понирући у само/створену тајну
Заваравајући нас
Или живе с нама у истом граду
Избјегавајући да их сретнемо
Чинећи нас још немоћнијим (него што јесмо)
Лоповским преласцима на другу страну улице

Колико ли их је изван круга и нашег домашаја
А колико међу нама с маскама на лицима
Извјештачених и повлашћених на пијаци
У самопослугама на трговима и у пролазима
Који нас магарче продајући нам маглу
О љубави и отаџбини
О љепоти и важности искреног исказа

Мирослав Б. Душанић


Хуан Октавио Пренс: ЧУДАН АПЕТИТ


ЧУДАН АПЕТИТ

Најважније је, како изгледа,
   бити јешан.

Адвокат је појео цело наследство,
   велика риба једе малу,
   мољац изједа дрво,
   пороци нагризају здравље,
   ловац једе пиона,
   време поједе живот.

Непријатеља поједе живог,
   једу једни друге.

(...)

У очају, песник је
   нехотице појео један стих.

Хуан Октавио Пренс
/Пријевод са шпанског: Гордана Ћирјанић/


Лидија Душанић

недеља, 27. децембар 2015.

Зоран М. Мандић: СВЕТ ЈЕ ЈЕДАН


СВЕТ ЈЕ ЈЕДАН

Свет је један
једна запета
једна тачка
непрекројив ни од најсилнијих
добро наоружаних множина
мишљењем и лепотом израза
текстом који може да не срља у
безазленост приче о постању
инфициране измишљотинама
инфериорних једнина
Свет је један у свему у
вери и језику
међу онима што прислушкују и одавају
међу прислушкиваним и одатим
на саставима и гибњевима
на рубовима
међу женама суновраћеним у именице
вештица и подајница
хоћки које се брзо задовоље
Свет је један и само један шлиц је
на њему
да може кад мора
да мора кад може
кроз вртове и пустиње
Сибир и Сабир
кроз мишићав број Појма
акробатски разгоропађеног на
феноменолошким справама за мучење
Ноумена
Свет је један и кад није
кад нема себе
сенка је његова ту да опомене и
казни невернике

Зоран М. Мандић


Фотографије: © by Viktoria Weihmann Vicky

Хаим Гури: ЧИНИ МИ СЕ ДА ЧУВАМ ЗИДИНЕ


ЧИНИ МИ СЕ ДА ЧУВАМ ЗИДИНЕ

Чини ми се да чувам зидине
одавно издахнулог града.

Светла која ме сада обливају
су легати светла одавно угашеног.

Идем кроз ствари које је време напустило,
пролазим.
И оне живе без времена које се распада у часовницима.

Оне ми се враћају, враћају да би спорије живеле.
Поред пепељара,
Поред шољица за кафу које се хладе.

Пуно шетам и нагађам
и уживам у сумњи.

Али ја чувам зидине града
који је издахнуо пре много лета.

Хаим Гури

/Пријевод са хебрејског: Соња Штајнфелд/

Мирослав Б. Душанић

Валентина Терзић: Одбијам да постојим


Одбијам  да постојим

Одбијам  да постојим
На овом месту
Хладне и усахле долине.
Ја ћу пре да обитавам
Међу гранчицама сувим
Што пуцкетају под мојим ногама
Док сакупљам земљу
За моје цвеће.
Јесам ли ја то
Прешла у равнодушно стање
Свога ума?
Јесам ли ја то одустала?
Не разумем принцип
Чопора
И не схватам потребу
Да волим  искључиво себе.
Ја ћу просто
Једнога јутра
Да лахорим
Са презрелим маслачцима
Као и сви песници
Што раде
Не бих ли осетила лакоћу
Одвајања
Од ове хладне и усахле долине.

Валентина Терзић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић (15. децембар 2015.)

субота, 26. децембар 2015.

Мирослав Б. Душанић: Концерт за клавир и оркестар бр. 2 у ц-молу — Сергеј Рахмањинов


Концерт за клавир и оркестар бр. 2
у ц-молу — Сергеј Рахмањинов


Исцијеђени као жути лимунови
Ноћу ослушкујемо пророчке гласове
На ливадама цвјетају маслачци
На небу још увијек звијезде сјаје
На камену маховина на дрвету птице
Изгубљене у високој трави и корову
Као гује вијугаве стазе
Понекад запријете громови и пљусак
Ил у глуво доба изрону утваре
Тутањ копита избаци нас из постеље
Завлада хајка и то стање потраје
Кад наступи тишина сакупимо трупла
Потражимо кости и крваве јаме
И скрхани дуго тугујемо и оплакујемо
А са нама наших мртвих сјене

Мирослав Б. Душанић


Винко Шелога: KOLO


КОЛО

Окрећу се два колута
врте судбински котури
свемоћни закон опстанка

Поскакују К и Л с ноге на ногу
у великом прстену шанца
испред племенског палисада
племе вриском тера демоне
усељене пре потопа

Врач је смислио игру пре свеца
да истера сумњу у ритуал и богове
Помамом ритма, магнетизмом зноја
коловођи паклена труба набија
свињску главу с кићанком

Коло воде државни пендрек
ширити с ордењем
ћопо гуслар
за њима посестрима равијојла
мантија са сабљом и моштима
комесар револуције с пиштољем и касом
подврискују, поскакују
самоуки мајстор, наивна секретарица
трудољубиви песник

Све је коло
све је у году

Винко Шелога



Фотографије: © by Viktoria Weihmann Vicky

Саша Скалушевић Скала. ИНСПИРАЦИЈА


ИНСПИРАЦИЈА

Доколица је нестала
глава ти је тешка
каишевима стихова затегнута
каша речи у којој се дави стрепња
несаница те гуши више
него сав дим бешчашћа
знојави гласници јуре
до стегнуте шаке прстију
јављају да се дохвате оруђа
пенкала или тастатуре
да зграбе телефон
напад је близу
попут ратних бубњева
почиње типкање по собном смогу
несаница и моје здравље
добијају свој део плена

Саша Скалушевић Скала


 Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Тадеуш Ружевич: Трауматска прича

Народна књига, Београд 1987.
Дијалог

На обали црног
мора

разговарао сам с руским песником
о поезији о Гогољу
Шекспиру
Стаљину о страху
ветар је разносио с усана
наша речи

залазило је сунце
поплавило је црвено
крвљу
воду ваздух земљу

Шекспир је море
носио на својој грбачи
бродове натоварене зрном

говорили смо о кризи
лирике романа драме

Шекспир је оплођивао Европу
сахрањивао мртве
водио ратове

Смејао се од уха до уха
питао гласом "сиротог Тома"
за укус поједеног говнета
салате од ловорова листа
добродушно се натресао

Држао нас на длану
остављао на песку
и почео да улази у море
с отвореним жилама

Тадеуш Ружевич

/Пријевод: Петар Вујчић/

Мирослав Б. Душанић

четвртак, 24. децембар 2015.

Мирослав Б. Душанић: У невремену



У невремену

Губим се у атмосфери илузије
У детаљима из нечијег дјетињства
Искрсавају људи боје и мириси
Све је у покрету бучно и презаузето
Са Истока ратнички усклици варвара
Пријете сабљама ништа им није свето
Библиотека у Александрији у пламену
Знојна лица Сизиф гура своју стијену
Иако не одаје утисак природности
Јер му је тон прилично подругљив
Изгледа да Одисеј ужива у подземљу

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: © by Viktoria Weihmann Vicky

Радован Влаховић: Путник кроз време


Путник кроз време

Он дуго већ тако
путује
Просто искаче из
једног
и ускаче у друго време
Био ми је савршен странац
и кад сам га упознао
схватио сам
да борави у моме телу
спава са мојом женом
мисли мојом главом
Ја пишем његове текстове
и потписујем својим именом
његове књиге
И кад умрем чини ми се
долазиће у мој бивши живот
да изравнава рачуне 

Радован Влаховић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

ИЗ ЗАВИЧАЈА



Фотографије: Чедо Васлић

ПОЈЕЗНА




Фотографије:  Савко Пећић Песа