Перо Васлић |
Стара крушка „Кантаруша“ и њени „дарови“
Они који пажљиво прате мој блог, сигурно се сјећају једне кратке „репортаже“ Прича старог стабла, коју је написала четрнаестогодишња Ивана Васлић из Темерина. Овим фотографијама потврђује се вјеродостојност Иваниног исказа да је крушка, иако дубоко зашла у године, и даље врло плодотворна. Љубитеља чашице, прадједа и дједа више нема да би пекли ракију, али њен тата - традиционалиста, човјек од реда и заната - „засукао је рукаве“ и није дозволио да се „њена успомена угаси“.
...пред Иваном је будућност са можда многим годинама одрицања од којечега и мукотрпног рада, и ја јој искрено од срца желим да све у дневним и ноћним сновима „исањано“ и оствари, и да једнога дана и њена дјеца пишу причу, о старом босанском стаблу које из године у годину поново рађа, и прадједу и дједу који насмијаних лица убираше дуго ишчекиване плодове, и још насмијанији пекоше од њих ракију...
Мирослав Б. Душанић
Они који пажљиво прате мој блог, сигурно се сјећају једне кратке „репортаже“ Прича старог стабла, коју је написала четрнаестогодишња Ивана Васлић из Темерина. Овим фотографијама потврђује се вјеродостојност Иваниног исказа да је крушка, иако дубоко зашла у године, и даље врло плодотворна. Љубитеља чашице, прадједа и дједа више нема да би пекли ракију, али њен тата - традиционалиста, човјек од реда и заната - „засукао је рукаве“ и није дозволио да се „њена успомена угаси“.
...пред Иваном је будућност са можда многим годинама одрицања од којечега и мукотрпног рада, и ја јој искрено од срца желим да све у дневним и ноћним сновима „исањано“ и оствари, и да једнога дана и њена дјеца пишу причу, о старом босанском стаблу које из године у годину поново рађа, и прадједу и дједу који насмијаних лица убираше дуго ишчекиване плодове, и још насмијанији пекоше од њих ракију...
Мирослав Б. Душанић
Перо Васлић |