недеља, 1. јануар 2012.

Мирослав Б. Душанић: Нова година

© Alessandro Rovelli (Italy)
Нова година

Шта ли се то са мном догодило
Кад не успијевам више да се лажем
И кажем: У старој години сам
Оставио све своје невоље и бриге
И пусте жеље и лоше навике

Шта ли се то са мном догодило
Кад већ с првим даном године нове
Немам снове: Сједим мамуран
А с неба као изгладњеле грабљивице
Салијећу ме само неприлике

Мирослав Б. Душанић

4 коментара:

Анониман је рекао...

Mehr als ich zugeben kann, bewegt mich dieses Gedicht, diese Herausforderung eines neuen Jahres, in dem ich in der Tat versuche, mit einigen schlechten Angewohnheiten aufzuhören.

Einen guten Start ins neue Jahr, eine gute neue Woche dir.

Александар Марић је рекао...

То, брате мој, значи да си изабран, а то је тешко!

Savko Pećić Pesa је рекао...

Одувијек и никад тај дан нисам сматрао неким посебним даном.Чудили су ме људи, који су то супротно доживљавали. Потрошња, гурманлук,што опет све прелази у простаклук и пијанчење.
У забаве сам ишао само као потреба за дружењем и сусретима и да не дуриш мимо други.
То се суштински разликује од здравица нашег народа и светковина, које радују и блаженством даре !
Поздрав за пријатеља, честит Божић !

Миррослав Б Душанић је рекао...

Пријатељу!
Ни прије је нисам славио, а сада имам још мање разлога зато (погледај мој одговор нашем Пери!)

Појмови „старе и нове године“ су ионако измишљотина човјека, у страху његов покушај да се орјентише
у бесконачности - његово фиктивно/нестварно омеђење/мјерење времена (једна псеудо сигурност као „хватање слијепца за штап“)...