Мирослав Б. Душанић: Ходочасник

Мирослав Б. Душанић

Ходочасник

предуго је безличан
омамљен ослушкује таласе
и тражи свој лик
пред њим је велики изазов
крочити у непознато
потврдити лично постојање
али чаробна запажања
писана руком књишког човјека
изгубила су сваки смисао
и прешла у урлик
сада му ноге клецају
као да полази у лов
и трагање на риме у пјесмама
када се изговорају ријечи
намјерне
да утјеше познанике изван
свијета умјетности
а све се заврши трагично
у грчу и јецају

и падају тешке кише
које га подсјећају на бунцања
лудака преко
гробова и неке заједничке
коријене
ријечи случајне које не дотичу
и не изражавају суштину
и не значе ништа више
од мјесечеве мијене
можда тренутак тишине
стихове Ахматове умјесто
трепета крила
ријечи правилно распоређене
у скученом собичку
у повјервљивим писмима
од оца и мајке
и први утисак у сликама
на маховини и у чичку
са ливаде из родног завичаја

и чуђење на његовом лицу
и тајна скровишта
полуболесне и наметљиве
мисли у сјећањима
понижавајуће
наказне хаљине изван сцене
позоришта
циркуси и романтичне илузије
пајаци и акробате у покрету
и на жици
одсутне очи и сувенири
неких пропалих свјетова
са буњишта
он је тај сањар и вијесник
који пјесничке фигуре смишља
тек онако по навици
а сања и чезне
да нађе лице и буде славан
и незамјенљив трагач и пјесник

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић