 |
огласе се стихом из даљине
и тихо
и како ноћ одмиче
све су гласнији
онда се из таме укажу лица
насмијана
тужна
забринута
моји пријатељи
пјесници из провинције
сваке ноћи стварају чуда
у лирске мреже лове самоћу
и кроте је
кроте је упорно
кроте је дуго
кроте је све док не смекша
не постане женствена
и према мени сасвим њежна
Мирослав Б. Душанић
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар