Нада Петровић: Уста пуна земље

Уста пуна земље

Као дете јела сам земљу.
гребала темеље наше куће
и пуним шакама гурала у уста.

Сада су ми уста пуна камења.
не смем да се насмејем,
испашће камење, срушиће се темељи.

Нада Петровић

(1995)