 |
Миришу силно бијели цвјетови
и пада ситна киша прољетна,
ја киснем сам.
О нитко не зна, како је
тешко ходити сам и болестан,
без иког свога,
у златно прољеће.
У срцу моме нема љубави,
у срцу мом су тавни спомени,
давни и мучни.
Силно миришу бијели цвјетови.
Киснем. Без мира, без љубави
Сам и жалостан.
Иво Андрић
/Хрватска млада лирика, Књига XXXII; Загреб, јуни 1914./
 |
Нема коментара:
Постави коментар