 |
не наговарам никога
али неко мора остати
угасити свјетло, отворити прозор
и гледати у ноћ, затворити очи
неко овдје мора остати паметан
да би наше лудило имало неког смисла
да му буде досадно без нас
и да се разболи за нама
хеј, знаш ли, разбољећеш се за нама
јер цвијеће боли љепотом
а ноћом има и бабарога
али неко мора остати
као што смо остали ми
за онима којих нема
не одговарам никога
али неко мора остати овдје
и пресвиснути од наше самоће
ставити тачку и забости тај клин
да затегне ту невидљиву нит
о коју смо повјешани на вјетру
као празне хаљине
пред својим напуштеним кућама
и пред онима који долазе
Менсур Ћатић
 |
Нема коментара:
Постави коментар